dobro jutro

Sergej Jesenjin

PISMO ŽENI

 

Vi pamtite,
vi sve dobro pamtite, znamo,
kako sam stajao
vama sucelice;
uzbudeno ste hodali po sobi amo, tamo
i grube mi rijeci
bacali u lice.
Govorili ste:
rastati se treba,
da vas je slomio,
ovaj život gadan,
da vam je služit koru hljeba,
a meni je -
da sve niže padam.
Ljubljena!
Srce niste dali meni.
I niste znali da sred toga draca
ja bijah kao konj, i sav u pjeni,
ošinut bicem smiona jahaca.
Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura,
mucim se stoga što ne mogu znati
kamo nas sudba dogadanja gura.

Licem k licu
lica vidjet nije.
Vidi se bolje na rastojanju.
Kad more kipi i vrije -
brod je u bijednome stanju.
Zemlja je brod!
I naglo neko
u život novi, novu slavu
i pored bure, ravno prijeko,
uputio je ladu pravu.

Tko od nas nije na palubi tako
psovao, bljuvao, padao s nogu?
Malo je tih što sasvim lako
valjanje takvo podnijeti mogu.

Tada sam i ja,
uz huku voda,
no dobro znajuci što radim,
sišao na dno ovog broda,
jer povracanja tog se gadim.

To dno bješe -
ruska krcma neka
i ja uz cašu svakim danom,
znajuc da patnji nema lijeka,
ubijam sebe
u otrovu pjanom.

O ljubljena!
ja bijah zao
i oci su vaše
bolno sjale,
jer pred vama sam cesto znao
traciti sebe na skandale.

Vi niste znali,
u dimu što se klati
i u životu koji šiba bura
mucim se stoga
što ne mogu znati
kamo nas sudba dogadanja gura.

Godine su prošle.
ja sam u dobu inom.
Ne osjecam i ne mislim po staru.
I govorim za praznike, uz vino:
hvala i slava kormilaru.
Danas me neka
tiha nježnost pece.
Sjetih se vašeg umora i jada.

I evo, žurim,
hocu da vam recem
kakav sam bio
i kakav sam sada!

Ljubljena!
Mogu ponosno da pišem:
ja nisam pao umiruci
i sad u ovoj zemlji, više
od sviju, saputnik sam ljuci.

Ja nisam taj
što bijah tada.
Ne bih vas mucio
ko u ono vrijeme.
Za znamen slobode
i casnog rada
cak do Lamanša spreman sam da krenem.

Oprosti mi ...
ja znam: vi ste druga -
vi provodite s mužem život cedan
i ne treba vam prošli jad i tuga,
i ja sam vama
posve nepotreban.

Nek život vodi vas
zvijezda što plamti,
pod toplim dlanom obnovljene sjeni;
No s pozdravima
zauvjek vas pamti
poznanik dobri, vaš Sergije Jesenjin