Drop-Down Menu
               
ŽENSKA NARODNA NOŠNJA SLAVONIJE

Iako se kad je o Slavoniji riječ gotovo može govoriti o narodnoj nošnji gotovo  svakog  sela ili barem župe, jer na  tom  nekad bogatom  području svako selo je imalo svoja obilježja  koja su se isticala i u nošnji  , ipak nošnja ima i zajedničke karakteristike, bogat vez uglavnom cvjetnih motiva, falte, i dijelove odjeće.
 Osnovni dijelovi nošnji su slijedećei:  RUBINA, OPLEČAK, FERTUN ili PREGAČA,  j.  MARAMA ZA LEĐA, MARAME ZA GLAVU, TKANICA, ČARAPE,   Čim se u kuće rodilo žensko dite počela se pripremati i nošnja. Cura se je novila svake godine obavezno za kirvaj, za uUkrs i Božić.Nošnja se  nosila u nasljeđe ne samo od mama već i od  baka, tako da su bogate cure imale po nekoliko desetaka nošnji , rubina i oplećaka, a da se ne spominu krilca, kaluti, fertuni i marame.

 1.Krilca -skute ili podsuknje: često su  tkane od lana i pamuka,  a  na  kraju imaju  heklanu ili necanu čipku.Oblače se na  bokove i podižu se straga kako bi cura i snaša imala što tanji struk i izraženije bokove Što je više skuti to nošnja ljepše stoji. Ide u oblik slova "A" .Sa strane  bi se rubina zadizala "potkasivala " kako bi se vidjela čipka od krilaca.  Čipka najdužih krilaca mora malo viriti ispod rubine.

2Rubina: ili suknja  Rubine su tkane od pamuka, lana i svile i pliša.. Žene koje su dobro znale tkati su pravile i razne šare po rubini.  Stražnica se radi  se u trostrukoj širini kako  bi  se mogla bogato nafaltata, a falte su morale biti izuzetno dobro opeglane. Na falte s gornje strane našivaju se svilom ili zlatom vezene trake,koje su se skidale kad se rubina pere,  a ako je vez običnim koncem moglo se vesti i na rubini.   Rubina  se  šila  i  od  svile i pliša  ,tada se po njoj nije vezlo nego bi se tek bi bogato nacigovala.  To  su obično  bili  svila i pliš s lijepim uzorcima i izuzetno sjajnih živih boja. Zadnja nošnja koju je cura dobivala za ponovu u roditeljskoj kući bila je zlatara  vezena na finom tankom sotišu.

3.Oplećak ( košulja ) je gornji dio nošnje,  na  leđima je isto  bio faltan, a preko njega se stavljao kalut( trokutasta marama ) Rukavi su vezeni   ili utkani nekim motivima. Ako  je  u  pitanju zlatara onda su rukavi vezeni zlatom, a ako je vezenka onda su u rukave utkani motivi kraja.   Ako se ne nosi kalut , tada su se falte rubine  straga  kitita vezom kao i  rubina. Ako se rubina šivala od svile, tada se umjesto oplečka šila od iste svile i košulja tzv. rokoko.Ukras na košulji su bili razni volančići i puceta. 

4. Fertun  kecelja ili pregača: šivana je od svile sa vezenim najčešće cvjetnim motivima .  Nekada se vez  odmah utkivao pri tkanju .Na dnu fertuna obično se našivao  bogat  volan.  Fertun i kalut obično  su  bili  upariti  tj.  načinjeni od istog materijala i s istim vezom te sačinjavaju komplet.

 5. Kalut je   marama koja se meće na leđa i spaja se na prsima ona mora zatvoriti "dekolte" da se ne vide prsa.Marama se  vezla  kao  i fertun, osim ako  je  bila od zlata, tada bi se "uparivala " s vezom na rubini i na oplećku.  Za  vezivanje  u  struku  na  leđima imala je široke trake, ukrašene vezom i volanima najčešće faltanim.  kombinacija zlata i srebra. Šamija je :marama koja se tkala od vune i nosila se za hladnije dane, te su ju uglavnom nosile snaše ( udane žene ) ili starije  babe.

6.Tkanica:   je bila  tkana  traka  obično  s motivom zastave tj. crven,beli i plavi red , te se njome opasivalo oko struka.,da se" povežu " rubina i oplečak.Nekad su se žene radi tanjeg struka znale jako zategnuti da bi  to smetalo u pokretima, ali eto za ljepotu se svašta žrtvovalo.

7.Čorape :       Za ljeta i toplih dana se obuća obuvala  na bosu nogu, ili su se obuvale tanke bijele kupovne čarapice. No zimske čorape koje su se štrikale od vune bogato su se ukrašavale vezom ili se mustra uštrikavala ( upletala ) , a ukrašavale su se posebno i gombicama  rađenih od vune u osnovnoj boji čarapa.

8 Obuča :   je bila  gotovo  jedini   dio  odječe koji se kupovao. To su bili opančići a nosile su se i  sandale.Osim sandala i opančića,   snaše  su kupovale i kožne crvene prsluke s ogledalcima.Kako nisu više  smjele biti gologlavne  i  ukrašavati  glavu osim maramom, prsluvi i šamija su bili djelovi gdje su snaše ( udane žene ) imale privilegiju nad curama.

9 Nakit:    Od  nakita  cura je prvo dobivala minđuše, a kasnije dukate. Što bogatija cura to više dukata , a kako su i dukati išli u miraz kad se cura udaje, to su isti značili  i da se pokaže imovno stanje djevojke i obitelji, odnosno bogatstvo koji će u kuću gdje se udaje donijeti. U selu se točno znalo koliko cura ima malih , a koliko velikih dukata.  Neke  su  imale čak po tri reda odnosno do 99 dukata oko vrata.
 10.torbice Za svečanih izlazaka u selo za kirbaj ili u svadbu  umjesto novčanika nosile su se vezene torbicenma plišu, a za odlazak u grad  u dučane ili pijacu torbice su bile ovd vune tkane i vezene 
FRIZURA :     je bila  glavni ukras ( osim dukata )  djevojke. Mlade djevojke su plele pletenice i motale ih oko glave , te ukrašavale cvjetovima,  dok  su odrasle  cure nosile kike.  Kika  se plela od kose djevojke  ( ili kupovala )  u sitne sitne pletenice, a oko peteničica su se umetali cvjetovi. Na čelo su se pravili uvojci, obično bi se učbvršćivali mašču ( da sjaje ) i šečerom . Udane  žene nisu nosile kike niti otkritu glavu nego su uvijek nosile maramu, bilo  da  su je  vezale pod bradu, bilo da se krajeve vezale na tjemenu.

šminka:    U  to  doba  nije  bilo  neke Bog zna šminke,Cure su bile sretne ako su imale mirišljavi sapun i pomadu ( kremu ) za lice, koje su nekad rumenile  ( obično crvenim krepapirom ) ili bi se malo uštinule i grizle usni da budu rumene. Koža je trebala biti što svjetlija, da  se  vidi da cura ne mora puno  raditi u polju.Ljepa cura se opisivala lao bila i rumena. prevedeno bila-bogata - jer ne mora raditi, rumena -zdrava i uhranjena.
         Moja teta  Lela  slika iz 1955.g.
 
Cure  su se novile za kirvaj, a ponova se spremala gotovo cijelu godinu. Tkalo se i vezlo uglavnom preko zime..

Iako  je  slika  u crno bijeloj tehnici na njoj se vrlo dobro vide svi elementi narodne nošnje i njihova  usklađenost  u  vezu  i  ručnom radu. Čipka   na   suknji   je  široka  necana, ali  je motivom  usklađena je  s uzorkom šlinge  na rukavima, a  vez na rubini  istovjetan vezu na njima. Pregača je tamnije, dakle neke kontra boje od rubine , ali u boji veza, a   sitan  vez uzorak na njoj je svjetao.Kalut je u boji fertna, ali na njemu je bogat zlatovez istovjetan kao vez na dijelu kecelje koja se veže na leđima u struku, pa  izgleda  kao  da  je  to  nastavak kaluta, jpa tako   s  njim  čini folklornu cjelinu..