Drop-Down Menu
menu

 

 
 
 
 




















           
                           VEZENJE
Vezenje je umjetnost osilikavanja platna koncem. Nema kuće uSlavoniji koja nema barem nekoliko ručnih radova ove vrste,a nekada nije bilo krpice u kuci koja nije bila vezena. Vezlo se sve , od ponjava do maramica, od rubine do gačica. Najprije bi se otkalo platno, zatim se skrojilo prema želji šta se od njega želi učiniti , a potom bi se vezlo. Vezlo se uglavnom zimi kada žene nisu imale puno posla na polju, ili  poslije podne, ako i kad bi kućni poslovi bili obavljeni. Nikada neću zaboraviti niti jedan bakin vez, pa čak ni one krpe iznad šporeta na zidu što su visile da se zid ne zamaže od isparavanja kuvanja.A na njima su pisale razne posljovice od one "kuharice manje zbori, da ti ručak ne zagori, do ljubavnih poruka , a i raznih pošalica. Vesti bi se počinjalo čim bi se u kući rodilo žensko dite, pa joj se počeo spremati miraz. A kada bi cura zacurila sama si je počela vesti odječu, rubine i fertune i kalute.Trebalo se ponoviti svak kirvaj, i po nošnji se djevojka vrednovala dali je vrijedna. spretna i znali uopće da veze. Vezlo se i muškima, pogledajte sam muške nošnje iz tog doba,  kako su ukrašavale momke, a po njima se znalo i kolko ga mater voli. Danas toga više nema, ali i danas posežemo za iglom i koncei i vezemo stoljnjake i miljeiće ,torbice i tako poneki predmet, jer kreatorske mogučnosti veza su neograničene.
Natrag




Natrag